Dinamično, šareno i, bez obzira na rezultate poslednjih izbora, bez jedne opcije ili ličnosti koja drži sve u svojim rukama

Uvodna napomena: Autor ovog teksta nije makedonski državljanin i nema pravo glasa na izborima u Makedoniji. Cilj ovog teksta nije da bilo kome u Makedoniji sugeriše da se opredeli za bilo koju političku opciju, već je cilj istog predstavljanje makedonske političke scene publici koja tu scenu možda dovoljno ne poznaje 

Odavno, makar negde od 1990. godine naovamo, na prostoru nekadašnje Jugoslavije važi jedno pravilo, koje je možda preraslo i u opšte mesto: politika se prati više i strastvenije od bilo kog sporta.

Možda kvalitet i dinamičnost sporta, zavisno od sportske discipline i države, nije čak ni toliko pao u odnosu na vreme naše nekadašnje zajedničke domovine. Politika, sa druge strane, nije ništa dobila na kvalitetu, ali je dobila na dinamičnosti – mnogo je aktera, pa sve nekako ispada kao jeftina zabava za narod, a manje liči na bilo kakvo ozbiljno državničko ponašanje ili na viziju za bolju budućnost nekog društva. Tako je u svim nekadašnjim jugo-republikama, tako je i šire u Evropi, pa i u mnogim delovima sveta. Valjda je i to jedan od razloga što ni u Makedoniji ne može biti mnogo bolje.

Ipak, makedonska politička scena je svakako jedan dinamičan teatar. Kao i svaki teatar, ima boljih i nešto manje dobrih glumaca, ima dobrih, loših i baš loših momaka, ima nepredviljivih zapleta i predvidljivih raspleta, ima scena zbog kojih ne znate da li da se smejete, da se smejete od muke ili da plačete. Ima starih asova, mladih lavova i tek nešto malo nade da će neka nova lica doneti preko potrebne promene. Svesti, pa zatim i sistema.

Ako sagledamo kako situacija izgleda na terenu, mogle bi da se izdvoje makar dve stvari.

Predsedatelka

Makedonija ima predsednika koji se bira na period od pet godina i koji zaista, ali stvarno, ima samo protokolarnu funkciju. Možda nije baš tako lako zamisliti predsednika koji ima samo protokolarnu funkciju, ali je to u ovom slučaju zaista tako.

Da budem precizniji, Makedonija trenutno ima predsednicu. Reč je o gospođi po imenu Gordana Siljanovska – Davkova (1953., Ohrid), penzionisanoj profesorki Pravnog fakulteta “Justinijan I” Univerziteta u Skoplju, gde je predavala ustavno pravo i politički sistem. Treba istaći i da je gospođa Siljanovska – Davkova prva žena na predsedničkom mestu u istoriji Republike.

Možda bi iz ove mini-biografije moglo da se zaključi da predsednica nema neki posebno interesantan političko-razvoji put, ali bi valjalo istaći da se Siljanovska – Davkova u određenim krugovima u Makedoniji pominje i po nadimku “Goga Soros”, čime se implicira političko delovanje pod uticajem Džoržda Sorosa, koga, makar na Balkanu, ne treba posebno predstavljati. Takođe, u javnosti se može čuti i to da je profesorka Siljanovska, zajedno sa svojim suprugom, zaradila značajne sume novca tokom 90-tih godina u biznisu sa fri-šopovima.

Tvrdnje iz gornjih redova ne mogu ni da potvrdim, niti da demantujem, već ih navodim isključivo kao ilustraciju jednog političkog miljea kome možda pripada i aktuelna predsednica Makedonije. 

Ono što mogu sa sigurnošću da tvrdim jeste da se istorija ponekad baš poigra sa našim životima, pa tako i sa životom profesorke Siljanovske – Davkove.

Snimak koji možete videti ispod je iz debate na RTV Skopje, pred prve višestranačke izbore u Makedoniji 1990. godine. Mnogo je ovde bilo zanimljivih pitanja i odgovora, starih i danas, nažalost, zaboravljenih asova, pa preporučujem da pogledate ceo snimak. Tu su i dvoje ljudi koji su i dalje u javnom i političkom životu Makedonije – u belom tada mladi Ljupčo Georgrijevski, jedna od najkoloritnijih ličnosti na inače koloritnoj makedonskoj političkoj sceni, a tu je i aktuelna predsedatelka, lako ćete je prepoznati.

Od pitanja o granici sa Srbijom, priznanju Makedonske pravoslavne crkve (da, to pitanje je bilo “u žiži” i tada), pa do najaktuelnijeg pitanja te godine – onom o budućnosti Jugoslavije. I baš to poslednje pitanje je otkrilo nešto što je iz današnje perspektive veoma zanimljivo (ako vas interesuje samo taj deo, idite na 25:26):

Zanimljivo je da Siljanovska – Davkova ovim dijalektički veštim odgovorom zapravo isključuje bilo kakvu mogućnost raspada Jugoslavije, pa samim tim i stvaranje nezavisne Makedonije. Da bi za nešto malo manje od 34 godine postala predsednica te države, protiv čijeg je stvaranja, ako je suditi po ovom odgovoru, makar implicitno – bila. Što bi se reklo na društvenim mrežama – that didn`t aged well…

Još jedna zanimljivost: u ovom videu profesorska nastupa ispred Saveza reformskih snaga, iz kojeg će po nezavisnosti Makedonije, izrasti Liberalna partija. Ta partija je tokom svog postojanja koalirala i sa levim i sa desnim centrom u Makedoniji, u zavisnosti od godine i izbora. Ipak, Siljanovska – Davkova je na kraju uspela da postane predsednik države iz drugog pokušaja i to uz podršku VMRO – DPMNE, partije sa kojom od 1990. baš i nije delila iste stavove i vrednosti.  No, da budemo fer, to nije prvi a verovatno poslednji put da se takvi stvari u politici dešavaju, što, ipak, nije opravdanje za takve poteze.

No, u to vreme je Gordana Siljanovska – Davkova, bez obzira da li delite njene stavove ili ne, makar imala neke smislene izjave. Od kako je stupila na aktuelnu funkciju, čovek baš mora da se potrudi da bi pronašao nešto što je ona rekla, a da ima neki dublji smisao…

Sobranie

Što se tiče makedonske politike – glavna i redovno najbolja žurka je u parlamentu, tj. vo Sobranie. Svašta je zdanje na ulici 11. Oktomvri videlo, što će možda biti tema nekog od budućih tekstova, a ovde ćemo se fokusirati samo na aktuelne partije koje su trenutno tu i koje čine vladajuću većinu i opoziciju. Na vizualu na početku teksta partije su raspoređene po rezulatu, tj. broju glasova koje su zvanično osvojile na izborima u proleće 2024. godine. Takođe, sve iole važnije partije koje danas postoje u Makedoniji su trenutno zastupljene u parlamentu, bilo samostalno ili kroz koalicije.

Da bi jednostavnije objasnili situaciju, podelićemo partije na one koje čine vlast i one koje su u aktuelnom sazivu parlamenta deo opozicije.

Vlast

VMRO – DPMNE – partija desnog centra koja za sebe kaže da baštini demohrišćanske ideje. Dve reči u njihovom nazivu su zapravo akronimi: VMRO je Vnatrešna makedonska revolucionerna organizacija, dok je DPMNE – Demokratska partija za makedonsko nacionalno edinstvo. Lista nekadašnjih lidera partije usključuje i takve vedete poput Ljupča Georgijevskog i nadaleko poznatog Nikole Gruevskog, nekadašnjeg najmoćnijeg čoveka u Makedoniji, koji je trenutno na nešto dužem turističkom putovanju u Budimpešti, pošto ne veruje da bi u svojoj otadžbini bio bezbedan i da bi mogao da ima fer suđenje.
Aktuelni lider partije je Hristijan Mickoski, profesor na Mašinskom fakultetu Univerziteta “Sveti Kiril i Metodij” u Skoplju. Oko njegovog izbora na čelo partije na kongresu u Valandovu postoje određene kontroverze, a sam Mickoski od dolaska na vlast se trudi da gradi lični i partijski PR po ugledu na SNS, naročito u načinu na koji nastupa pred novinarima.

Možda će čitaocima iz Srbije biti zanimljivo da je trenutno u koaliciji sa VMRO-DPMNE i Demokratska partija na Srbite vo Makedonija, čiji je lider Ivan Stoilković, jedan od potpredsednika vlade. Ova partija tradicionalno nastupa u koaliciji sa DPMNE, a Stoilković je na njenom čelu još od 2001. godine. Pre toga je imao građevinsku firmu u Kumanovu. Stoilković se inače ističe po podršci aktuelnom režimu u Srbiji.

Fun fact: VMRO-DPMNE se strašno ljuti ako ih ne zovete punim imenom, na primer ako upotrebljavate samo DPMNE. Ipak, ovaj trend se sve više širi među opozicijom i među onima koji ne simpatišu trenutno najjaču stranku u državi. Razlog za ovakvu praksu je to što mnogi van stranke osporavaju pravo na upotrebu naziva VMRO, pošto današnja stranka ne pokazuje da na bilo koji način, osim deklarativno, zastupa ideje najvažnijeg pokreta u makedonskoj istoriji, o kome sam određene detalje izneo u ovom tekstu.

VLEN (mak. koalicija Vredi) – albanski partner u aktuelnoj vladi. Od kraja oružanog sukoba 2001. godine, svaka vlada u Makedoniji mora da ima jednog albanskog partnera, tj. predstavnike Albanaca bez čijeg glasa najzanačajniji zakoni u državi ne mogu da budu doneseni. Da ne bude zabune: albanske stranke su participirale u makedonskim vladama i pre toga, ali od tada njihov glas dobio mnogo više na težini, što je dovelo i do mnogo većeg uticaja albanskih političkih elita u gotovo svim društvenim sferama.
Pre koalicije VLEN, skoro 20 godina neprestano je u vlasti bio DUI, stariji i poznatiji albanski blok (vidi ispod). Koalicija je, kako ističu njeni osnivači, nastala da bi se “stalo na kraj kriminalu koji sprovodi DUI”, a dobar deo sadašnjih članova je nekada bio u toj partiji.
Fun fact: VLEN je uspeo da se raspadne nakon godinu dana u vladi. Arben Taravari, ministar zdravlja je, zbog neslaganja sa jednim delom koalicije oko nastupa na lokalnim izborima, otišao u opoziciju i nije krio da je imao kontakte i sa DUI oko budućeg (zajedničkog) političkog delovanja…deo koalicije i dalje daje podršku aktuelnoj vlasti.

ZNAM – Dviženje (pokret) Za NAša Makedonija – najmlađa stranka u parlamentu, osnovana krajem 2023. godine. Nastala izlaskom iz SDSM grupe ljudi koji važe za poštovaoce lika i dela, a najviše prakse Branka Crvenkovskog, nekadašnjeg premijera, predsednika i verovatno najmoćnijeg političara od nezavisnosti Makedonije do danas. Može se čuti i da je Crvenkovski zapravo istinski osnivač ove stranke. Zbog toga, nezvanično, imaju i nadimak “brankovisti“.  Njihov lider je aktuelni gradonačelnik Kumanova, Maksim Dimitrievski, poznat i kao Makso. Partija nastupa sa pozicija makedonskog nacionalizma i tvrdila je da će ulaskom u vladu biti “korektor” svega lošeg, a naročito prekomernih izliva albanskog nacionalizma.
Fun fact: Nisu uradili ništa konkretno povodom loših poteza vlade i izliva albanskog nacionalizma u prethodnih godinu dana od kada su na vlasti.

Opozicija

SDSM – Socijaldemokratski sojuz na Makedonija – nominalno partija levog centra i jedna od dve najveće stranke koje se smenjuju na vlasti od 1991. godine. Naslednici nekadašnjeg Sojuza na komunistite na Makedonija. Od njih su nasledili kadrove i imovinu, dok je ideologija ostala na “smetlištu istorije”, pošto je ova stranka započela i u dobroj meri odradila privatizaciju u zemlji, čije se loše posledice osećaju i danas. Najpoznatija imena u rosteru ekipe iz Bihaćke ulice u Skoplju su već pomenuti Branko Crvenkovski, čije ime je postalo imenica za sebe u Makedoniji, a tu je svakako i Zoran Zaev, čovek koji je poslednjih godina uveseljavao ljude u bivšoj Jugoslaviji svojim, može se reći i donekle simpatičnim gafovima. Međutim, Zaev će ostati upamćen i po tome što je u njegovom mandatu promenjeno ustavno ime države u Severna Makedonija.

Usled promene imena i zbog dominacije DUI u odnosu na njih u prethodnim vladama, rejting SDSM je u padu od 2019. godine, da bi na izborima prošle godine napravili rekordno loš rezultat od svega 15%. Usledila je smenu na čelu stranke, umesto Dimitra Kovačevskog na čelo je došao Venko Filipče, nekadašnji ministar zdravlja koji važi za čoveka bliskog Zaevu.

Fun fact: Iako je u njihovom mandatu promenjeno ime države u Severna Makedonija, SDSM nije promenio svoje ime u SDSSM, što bi bilo logično. Moja pretpostavka je da je to zato što bi im bilo previše dva S jedno do drugog u imenu. Jednostavno ne vidim neki drugi mogući razlog…

DUI (alb. BDI) – Demokratska unija za integracija – veća i poznatija partija albanske političke elite u Makedoniji. Osim u kraćem periodu 2006-2008 i poslednjih godinu dana, DUI je uvek bio deo vlasti u Makedoniji od 2002. godine, dakle ukupno 20 godina. Partija se nominalno zalaže za prava albanske nacionalne manjine, ali njihovo delovanje je najčešće samo produbljivalo podele između građana Makedonije koji pripadaju jednom od dva najbrojnija naroda. Nema oblasti javnog života u Makedoniji gde nije bilo nekog skandala povezanog sa ovom strankom.
Stranka je 2021. godine najavila da će u fokusu stranačkog delovanja od sada biti ekologija, navodeći da su insipirisani delom Grete Tunberg?! Nije poznato šta ih sprečilo da to ostvare. Može biti da je u nekom trenutku ponestalo inspiracije…

DUI je partija koja je dala prvog albanskog premijera u Makedoniji. Polovinom 2024. godine, 100 dana pred izbore u tehničkom mandatu je makedonsku vladu vodio Taljat Džaferi, nekadašnji oficir JNA i makedonske armije, ali i jedan od komandanata albanskih paravojnih formacija tokom sukoba 2001. godine.

Not so Fun fact: Partija DUI je formirana kao mirnodopska varijanta ONA, albanske paravojne formacije iz rata 2001. godine. Verovatno nije daleko od istine ako se kaže da je to bila makedonska verzija OVK. Vojni lider te organizacije je bio Ali Ahmeti, a isti čovek je i večni predsednik sadašnje partije. Bez obzira što više ne nose oružje i što su pucanje po brdima zamenili političkom karijerom, DUI ne propušta priliku da uvek podseti na svoje korene. U videu ispod možete čuti šta su pristalice partije zajedno sa predsednikom Ahmetijem skandirale u sred Skoplja (od 1:07 do kraja videa). Bukvalno, na centralnom gradskom trgu. I da, ovo je bilo 2024. godine. Dakle, prošlog proleća…

Levica – kako samo ime kaže, partija koja zastupa politiku levog spektra. Po mom mišljenju, trenutno daleko najozbiljnija leva snaga na čitavom prostoru bivše Jugoslavije. Jedina partija u Makedoniji koja od pojavljivanja na prvim izborima 2016. godine do danas u svakom izbornom ciklusu ima rast podrške, a trenutno imaju šest poslanika vo Sobranie. Na izborima nastupaju isključivo sami i ne ulaze u koalicije.

Stoje na anti-NATO stanovištvu, podržavaju Palestinu u sukobu sa Izraelom, sarađuju sa političkim faktorima u Rusiji i Kini, ali uprkos svemu tome nisu euro-skeptici, već smatraju da Makedonija treba da se priključi Uniji. Doduše, u spoljnoj politici imaju pristup da država ne treba da bude toliko okrenuta Zapadu, već da treba da bude otvorena za saradnju sa bitnim igračima u čitavom svetu. U tom smislu ponekad mogu da se čuju izjave istaknutih članova u kojima podržavaju srpsku spoljnu politiku i kurs koji ona ima. Međutim, za razliku od, na primer, određene struje u DPMNE i njihovih partnera iz srpskog bloka, nisu idolopoklonici aktuelnog režima u našoj zemlji, već prave razliku između spoljne i unutrašnje politike Srbije. Takođe smatraju da Makedonija treba da povuče priznanje Kosova, pošto stoje na stanovištu da ta teritorija zapravo i nije država.

Lider partije i njeno najpoznatije lice je Dimitar Apasiev (1983, Titov Veles) profesor rimskog prava na Univerzitetu Goce Delčev u Štipu. Reč je o čoveku koji ima verovatno najbolje oratorske sposobnosti na aktuelnoj političkoj sceni u Makedoniji, pa ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga treba pogledati video ispod i njegov govor povodom formiranja aktuelne vlade.

Fun fact: Iako u svom programu imaju isključivo levičarske politike, Levica se često bavi i nacionalnim pitanjem svog naroda, što nije baš čest slučaj kada su u pitanju današnje partije levog spektra. Međutim, to nije tako čudno za makedonske prostore, pošto je i prethodni put, 1944. godine, nacionalno pitanje rešavala levica, tj. tadašnji komunisti. Kada kažem rešavala, mislim na to da je tada stvaran širi državni i društveni okvir za funkcionisanje i dalju izgradnju od ranije već postojeće nacionalne svesti kod Makedonaca.

Znamo da se istorija uvek ponavlja, pa se tako i neka njena pitanja i dalje pojavljuju u novim inkarnacijama. Ko će ovog puta rešavati probleme većinskog naroda u Makedoniji i da li će isti se ikada rešiti – to je pitanje koje nadilazi i Levicu i ovaj tekst.

Svi akteri pomenuti u ovoj analizi će uzeti učešća na lokalnim izborima u Makedoniji oktobra ove godine. Predizborna kampanja, iako još nije zvanično počela, uveliko traje. Glavni program nas tek očekuje, a sa ovakvim učesnicima – sve opcije su u igri. Jedino je sigurno da neće biti dosadno.