Nema mnogo poznatih i priznatih Makedonaca na globalnom planu. Sport “vadi” prosek, a dvojac iz naslova je dobacio najdalje.

Izbori za najboljeg ili najbolju u ovome ili onome najčešće izazovu rasprave. Međutim, u ovom izboru nema rasprave jer ova dva čoveka jednostavno – nemaju konkurenciju. Makar ne u ovom trenutku.

Dok Hrvati najviše pažnje i nacionalnog naboja ulažu u nogomet, dok Srbi i dalje uspevaju da prave odlične rezultate u reprezentativnoj košarci, dok je Crnogorcima vaterpolo državni ponos, a dok svi navedeni zajedno sa ostalim narodima bivše Jugoslavije, pa i šire i dalje najradije prate fudbal, u Makedoniji je situacija nešto drugačija.

Mada se i više nego solidan rukomet igrao i u SR Makedoniji, tj. pre raspada Jugoslavije, ipak je ovaj sport postao broj jedan u državi tek nakon što je naša prethodna i zajednička domovina postala deo istorije. Reč je o širem društvenom fenomenu o kome ću svakako u budućnosti pisati, pošto je zaista nešto što razlikuje makedonsku sportsku scenu od velike većine država u Evropi, pa i šire.

Čitava priča o rakomet vo Makedonija ne bi mogla da se ispriča bez jednog imena – Kiril Lazarov. Teško da će Makedonci u doglednoj budućnosti imati sportistu koji je toliko dugo i toliko očigledno dominirao sportom kojim se bavio. Kire je i danas poznat čak i onima koji inače ne prate sport i verovatno je jedan od najprepoznatljivijih Makedonaca uopšte. Možda čak i u rangu Milča Mančevskog i, poslednjih godina vrlo aktuelnog, Krisa Pavlovskog…

Zašto je to tako i kako je do svega došlo – možda najbolje govori ova kompilacija:

Ovaj čovek je igrao na vrhunskom nivou u fizički vrlo grubom i zahtevnom sportu sve do 42. godine. Bio je prvak Evrope, glavni igrač u svojoj reprezentaciji čitave dve decenije, a više od tri godine po završetku karijere i dalje je najbolji strelac ikada u evropskoj Ligi šampiona i čovek koji je dao najviše golova na jednom svetskom prvenstvu – čak 92. Pritom, igrao je za reprezentaciju koja zbog objektivnih okolonosti ne može da bude u grupi najjačih selekcija u Evropi i svetu. Internet je tu, svaka statistika može da se proveri, kao i faktografski podaci, pa nema razloga da dalje zatrpavam tekst sa njima. Dominacija i ostavljeni trag su i više nego vidljivi.

Ko je imao priliku da ga gleda kako igra, mogao je da vidi emociju, lakoću, snagu, rešenost, lucidnost na terenu. Danas, kao selektor makedonske reprezentacije i trener skopskog Alkaloida (kluba koji je osnovan od strane istoimene farmaceutske industrije) pokazuje da ima solidan potencijal i za trenerski posao i na korak je da ovom dosta mladom klubu donese i prvi evropski trofej. O svemu ovome biće više reči u tekstu koji će biti posvećen isključivo Kirilu Lazarovu. Do tada, uživajte u ovim snimcima koji dočaravaju kako je sve to izgledalo na samim počecima njegove reprezentativne karijere.

Kire, bez prethodnika i naslednika, makar u ovom trenutku, nije ostavio dilemu da njegovo ime mora da se nađe ovde. Kada je reč o drugom imenu u nazivu rubrike – ni ono nije ostavljalo dilemu, ali je možda moglo da ima i alternativu.

Nisam siguran da Gorana Pandeva, nekadašnju vedetu rimskog Lacija i najboljeg fudbalera u istoriji Makedonije, neko zove – Goce. Možda ga tako zovu njegovi kod kuće, ali u javnosti gotovo da nisam zapazio da se neko na taj način familijarizuje sa njim (usput rečeno, meni je bilo zanimljivo da iskoristim ovaj čest nadimak u Makedoniji, kako bih naslovio ovu rubriku).

Za Gorana Pandeva je dovoljno reći Pandev – i u to prezime staje sve. I osvajanje Evrope sa Interom. I status poznatog i priznatog igrača u Italiji, gde je proveo gotovo čitavu karijeru, sjajne godine u Laciju i Napoliju i ona dva gola Špancima u Skoplju (pogledaj video ispod). I titula najboljeg strelca u crveno-žutom dresu sa suncem na grudima. I globalno prepoznavanje na prvu loptu (pun intended). I nešto, možda na prvi pogled neuhvatljivo, što ga i čini najboljim i najpoznatijim fudbalerom koji je potekao odnegde sa poteza Kumanovo – Gevgelija.

Jer, imaju Makedonci i Vasila Ringova – čuvenog virtuoznog brku, koji je ostao kultna pojava, nažalost, samo u okvirima stare Jugoslavije. Imaju i Darka Pančeva – legendu Vardara i Crvene zvezde, ali je on, po mom mišljenju, iz mnogo razloga ostao nedorečen, naročito po odlasku u inostranstvo. Imaju i Goce Hristova – nekadašnjeg golgetera Partizana koji je ostavio traga i u engleskoj Premijer ligi krajem devedesetih, u kome je toliko makedonštine, da ne bi bilo pogrešno da je ova rubrika upravo po njemu ponela ime. Dobar uvid u njegovu ličnost možete dobiti ako odgledate sledeći intervju.

Imali su i imaju Makedonci sasvim solidnih, pa čak i vanserijskih fudbalera (trenutno poslednji u nizu je Elif Elmas, Dijamant iz skopske Stare čaršije) ali niko do sada nije, poput Pandeva, toliko trajao i toliko ostvario, kako sa reprezentacijom tako i na klupskom planu u jednoj respektabilnoj ligi. Valjda je na kraju i zasluženo upravo Pandev dao prvi gol ikada za Makedoniju na jednom i do sada jedinom velikom takmičenju. Bila je to utakmica protiv Austrije na EURO 2020, onom pandemijskom turniru, odigranom godinu dana kasnije od planiranog. Pošto je već dao gol kojim je Makedonce odveo na prvenstvo, doneo je izjednačenje na premijeri i tako držao nadu, skoro do samog kraja meča, da je čudo tog dana moguće. Čudo se na kraju, ipak, nije desilo, ali na neki način, ipak je bilo pravde u tome što je ovaj istorijski gol dao baš Pandev.

Možda kao nagrada za sve što je prošao, od kada je kao jedva punoletan napustio rodnu Strumicu i krenuo u nepoznato. Kao nagrada za istrajnost, mirnoću i nešto što deluje kao rešenost i pribranost, bez padanja u paniku ili bes kada stvari krenu loše. Možda je upravo to ono već pomenuto neuhvatljivo, momenat i osobine (uz, naravno, fudbalski talenat i uvek važnu dozu sreće) koji su ga je odvojili od njegovih i sadašnjih, ali i bivših sunarodnika, nas kojima ove loše osobine nisu strane.

A kada smo kod bivših sunarodnika, dvojica koje veže fudbalska klasa i to što su im roditelji odrastali u istoj državi, sreli su se pre skoro 25 godina u predgrađu Skoplja i ovaj video je danas pravo malo blago za sve istinske ljubitelje fudbala.

Zlatan Ibrahimović ti je priznao da si “super igrač”.

Možda nisam ni morao da pišem sve ovo ostalo o Goranu Pandevu. Ovime iznad je sve rečeno.

Disclaimer: 

Ova rubrika je nazvana u čast ličnosti za koje smatramo da su svojim likom i delom obeležili sport u Makedoniji.

Isključivi razlog za upotrebu njihovih imena u ovom kontekstu je da im se iskaže dužno poštovanje i da se obeleže njihova dostignuća. Stavovi izraženi u tekstovima u ovoj rubrici nisu stavovi ličnosti čije ime ova rubrika nosi. Apsolutno je isključeno bilo kakvo sticanje dobiti ili materijalne i/ili svake druge koristi sa naše strane usled navođenja njihovih imena i likova.