Ovo je zapravo jedini logičan naziv za ovu zamišljenu “ulicu” u kojoj stanuju najzanimljiviji momenti makedonske povesti

Bulevar Ilinden je naziv dugačke i široke ulice u Skoplju koja se proteže od Vardara i zgrade makedonske Vlade pa sve do opštine Karpoš, gde se, u jednoj krivini, pomalo i nenadano – prekida.

Ulica Ilindenska nalazi se na beogradskoj opštini Zvezdara i njom sam mnogo puta prošao tokom detinjstva, ali sve doskora nisam osvestio da njen naziv ima veze sa Makedonijom.

Ilinden je drugi naziv za praznik Svetog Ilije, koji se obeležava 2. avgusta. Slobodno se može reći i to da je Ilinden drugi naziv za makedonsku istoriju.

Dva ključna događaja za savremenu Makedoniju dogodila su se na Ilinden.

Prvi, 1903. godine, kada je u okolini Bitolja, tačnije u selu Smilevu, počelo Ilindensko vostanie, ustanak protiv otomanske vlasti, koji je potrajao negde do oktobra iste godine. Moguće da je i najveće dostignuće tog ustanka i njegova najjasnija materijalizacija bila Kruševska republika, teritorija u i oko grada Kruševa u zapadnoj Makedoniji. Potrajala je svega desetak dana, ali je ostala kao beleg, koji se u savremenoj Makedoniji smatra prapočetkom sadašnje državnosti.

Iza ovog ustanka na teritoriji Makedonije je stajala VMRO – Vnatrešna makedonska revolucionerna organizacija, odnosno kako je mnogi u Makedoniji poprilično jednostavno, ali znakovito zovu – Organizacijata. Ovaj samodovoljni naziv sasvim jasno govori o tome koliki je značaj ovog fenomena i koliki prostor zauzima u makedonskoj svesti. Ukratko, reč je o vrlo kompleksnom pokretu (dobiće i poseban tekst na sajtu) koji je prošao kroz mnoge iteracije tokom svoje istorije, za koju takođe nije lako odrediti ni koliko je tačno trajala. Pokret je menjao imena, cepao se na leve i desne frakcije, menjao mesta na kojima je delovao, često koristio i metode koje bi danas mogle da se smatraju terorističkim. Zbog svega ovoga je nemoguće u ovoj prilici i u ovom tekstu dati neku tačnu definiciju šta je ustvari VMRO i koliko zapravo prevazilazi kategorije koje bi ga mogle opisati.

Zato ćemo se zaustaviti na sledećem: uprkos slomu ustanka iz 1903., Kruševska republika je o(p)stala kako svojevrsna vodilja, da bi završila u Denes nad Makedonija, aktuelnoj državnoj himni.

Društo Republici prave Dame Gruev, Pitu Guli i Jane Sandanski, a u jednoj od ranijih verzija himne tu je bio i Nikola Karev, koji je mesto u stihu kasnije prepustio upravu Gruevu. I dok je komandni GKG trio (Gruev – Karev – Guli) ofanzivnom taktikom uspeo da natera osmansku upravu na, makar i kratkotrajnu, bežaniju iz Kruševa, Jane Sandanski se sličnim metodama, nešto kasnije iste godine, borio protiv istog protivnika u Pirinskoj Makedoniji, oblasti koja se danas nalazi u Bugarskoj.

Grad u brdima zapadne Makedonije, pomenuta četvorka, uz naravno najpoznatije ime iz ovog perioda, a to je bez sumnje Goce Delčev, nadaleko su i naširoko jasne i poznate ascocijacije na Prvi Ilinden, o kome više možete saznati u dokumentarcu koji je za 80. godišnjicu ustanka, početkom avgusta 1983. emitovala tadašnja Radio televizija Skopje, koja potpisuje i njegovo autorstvo.

Tačno 31 godinu kasnije došao je, iz perspektive mnogih Makedonaca koji su delili ovu ideju, dugo očekivani Drugi Ilinden.

Drugog avgusta 1944. godine u manastiru Prohor Pčinjski, blizu današnje srpsko – makedonske granice, održano je Prvo zasedanje ASNOM-a (Antifašitičko sobranie za narodno osloboduvanje na Makedonija). Partizanski pokret tokom Drugog svetskog rata u Makedoniji je počeo sa masovnijom borbom protiv okupatora kasnije nego njihove kolege u ostatku Jugoslavije, pa je moguće i to bio jedan od razloga za nešto kasnije formiranje ovog tela u odnosu na njegove pandane u ostatku zemlje.

Mnoga imena osoba koje su činile ASNOM danas možda ne znače mnogo izvan granica Makedonije. Ipak, sigurno je da će se veliki broj ljudi u bivšoj Jugoslaviji setiti Kire Gligorova, kasnije prvog predsednika Republike po izlasku iz Jugoslavije ili Lazara Koliševskog, verovatno i najpoznatijeg među makedonskim komunistima u SFRJ. Neko ko se interesuje za vojnu istoriju ili je malo dublje istraživao makedonsku povest, možda zna za ime Metodija Andonov – Čento, partizanskog komandanta koji se pred kraj oružanih dejstava politički razišao sa matičnim pokretom i potom bio osuđen na robiju.

Više o samom ASNOM-u možete saznati u kratkom dokumentarnom filmu ispod, za koji pretposavljam da je takođe delo skopske televizije iz 80-tih godina prošlog veka.

Drugi Ilinden je u velikoj meri nastavio ideju Prvog, a njegovi zaključci su praktično odredili oblik, pravac i ustrojstvo Makedonije. Uz određene promene posle 2001. godine (o događajima tokom te godine će biti više reči u budućim tekstovima), to je Makedonija koju znamo i danas, pa se slobodno može reći da su temelji savremene makedonske državnosti udareni baš ovog dana.

Osim simboličkog kontinuiteta datuma, makedonski narodno-oslobodilački pokret je potpuno prihvatio prethodni, predkomunistički ideal borbe za državu i samim tim u sebe u velikoj meri apsorbovao borbu koja mu je prethodila, zbog toga što je sa njom delio isti cilj. Time je stvoren nadideološki kontinuitet u građenju državnosti, koji nije postojao u nekim drugim republikama nekadašnje Jugoslavije, a to je možda bilo najočiglednije u Srbiji, makar u prvim decenijama posle rata.

Jedna slika iz Prohora Pčinjskog, uhvaćena u vremenu prošlom, možda najbolje opisuje ovaj kontinuitet i nedvosmileno pokazuje zašto je Ilinden praktično drugo ime za makedonsku istoriju. Istovremeno, ona je i najpreciznija ilustracija ovog teksta i njegov najbolji zaključak.